Osim toga rimokatolicizam je nakon raskola (1054) definirao još neke dogme (učenje o čistilištu, bezgrešno začeće, papska nepogrešivost, Marijino uznesenje na nebo), kojima se razlikuje od pravoslavlja. Protestantizam se razlikuje od rimokatolicizma i pravoslavlja prenaglašavanjem milosti na štetu naravi, svođenjem sedam sakramenata na dva (krštenje i večperiod Gospodnja) te dokidanjem svećeničke hijerarhije.
Rano hrišćanstvo pojavljuje se na tlu Izraela, koji su tada bili osvojili Rimljani. Za samo tri vijeka, postalo je zvanična religija mnogih država i naroda. Hrišćanstvo se raširilo preko Sredozemlja, sa progonima od strane rimskih imperatora.
Gnosticizam je bio iskorijenjen iz hrišćanstva u Rimskom carstvu, a uspio je preživjeti izvan granica Carstva, na područjima Azije. Sa bliskog istoka i Azije je uglavnom potisnit širenjem islama, iako su neke manje zajednice na terotoriji Iraka i Irana uspjele da opstanu do danas. Persijski gnosticizam je oličen u mandenizmu (naziv nastao od riječi: Manda = Znanje), koji se još uvijek u malom broju praktikuje u djelovima Iraka i iranske oblasti Khuzestan. Sirijsko-egipatski gnosticizam je uglavnom bio pod platonovskim uticajem. Stvaranje su opisivali kao seriju emanacija iz prvobitne supstance, što rezultuje nastankom materijalnog svijeta. Zato su zlo opisivali kao materiju koja je inferiorna božanstvu, to zlo su smatrali nedostatskom duhovnog uvida, prije nego samostalnom duhovnom silom. Zlo je smatrano najvećom udaljenošću od božanskog principa. Prema Evandelju po Filipu, gnoza izjednačava hrišćanina sa Hristom: Ko god postigne gnozu nije više hrišćanin nego Hrist. Evanđelje Istine uzrok straha i grijeha pronalazi u neznanju: Neznanje je donijelo tjeskobu i strah. A tjeskoba se zgusnula kao magla, tako da niko nije mogao da vidi.
Glavna načela Hrišćanstva su sažeta u 1.Korinćanima fifteen:one-four. Isus je umro za naše grijehe, sahranjen je, vaskrsao je i tako nudi spasenje svima koji će ga primiti u vjeri. Ono što je jedinstveno u Hrišćanstvu među svim ostalim vjerama, je da se više radi o odnosu nego o religioznim obredima.
יתזח — pravilan naziv je Jahve, a ne Jehova ali se ovaj drugi pojam odomaćio od 14. vijeka). Oni su propovijedali božije riječi među ljudima i tako je narod znao o postojanju Jehove.
Mnogi hrišćani nisu u saglasnosti da li život poslije smrti počinje neposredno po smrti ili po sudnjem danu; i da li to podrazumijeva i fizičko vaskrsenje ili samo pretvaranje u duhovni oblik.
Хришћанство се на позорници светске историје појављује у историјском добу када је општа свест човечанства на известан начин била спремна да прими објаву Спаситеља човечанства – Месије (на грчком – Христа, Помазаника).
Хришћанско гледање на живот послије смрти обично подразумијева вјечни рај или вјечни пакао, с тим да католици додају и међуваријанту — чистилиште.
„ Sva su bića emanacije Jednog koje je predočeno kao božanstvo i koje je moguće spoznati samo u vjerskom zanosu ili ekstazi. ”
Hrišćanstvo uči da se pojedinac mora u potpunosti uzdati vjerom u završeno djelo Hristovo na krstu kako bi bio spašen i mogao da uđe u raj poslije smrti. Ako vjerujemo website da je Hrist umro umjesto nas i platio cijenu naših grijeha, i vaskrsnuo onda smo spašeni.
Већина хришћана међутим признаје седам светих тајни, које су признате у сљедећим црквама: Стара католичка, Католичка, Независна католичка, Православна древноисточне, и донекле Англиканска: крштење, миропомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење.
Долази до појава дехристијанизације током Француске револуције, Шпанског грађанског рата, а посебно Октобарске револуције.
Онда су ратови вођени између муслимана сунита и шиита. Неки пут су ти ратови били крвавији од ратова са другим религијама.
Основни извор о животу и раду Исуса Христа представља Нови завјет, други дио свете хришћанске књиге, Библије (грч. Библија у преводу „Књига“) или Светог писма.